Vitamin B12 ili kobalamin je posebno važan za zdravlje nervnih ćelija i za stvaranje DNK i RNK, genetskog materijala organizma. Vitamin B12 i folna kiselina su neophodni za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što utiče na snabdevanje organizma kiseonikom. Takođe, ova dva B vitamina utiču na imunu funkciju i na raspoloženje.
Vitamin B12, zajedno sa vitaminom B6 i folnom kiselinom, može smanjiti visoke doze homocisteina u krvi. Homocistein je aminokiselina koja je povezana sa rizikom za razvoj srčanih oboljenja, osteoporoze, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Blagi nedostatak vitamina B12 je prilično česta pojava, zato što je ovo vitamin vrlo složene strukture, pa se teško usvaja u organizmu. Naime, u želucu se sintetiše tzv. unutrašnji faktor, koji vezuje vitamin B12 iz hrane i omogućava njegovo usvajanje u tankom crevu. Nedostatak unutrašnjeg faktora ili kisele sredine u želucu dovodi do deficita vitamina B12. Blagi nedostatak ovog vitamina izaziva umor, gubljenje daha, dijareje, nervozu, trnjenje ruku i nogu, a ozbiljan nedostatak izaziva neurološka oštećenja.
Rizik za nedostatak vitamina B12 imaju:
Vegani (vegetarijanci koji ne jedu mlečne proizvode ili jaja)
Kod oboljenja koja dovode do lošeg usvajanja hrane u crevima (nedostatak enzima za varenje, hirurško odstranjenje delova crevnih puteva)
Infekcije želuca bakterijom Helicobakter pylori, koja dovodi do čira na želucu. Ova bakterija oštećuje ćelije želudačne sluznice, koje stvaraju unutrašnji faktor neophodan za usvajanje vitamina B12.
Kod HIV-a
Stariji ljudi preko 65 godina, jer se starenjem smanjuje sposobnost stvaranja unutrašnjeg faktora.
Perniciozna anemija
Perniciozna anemija se javlja kada želudačne ćelije ne mogu da stvore unutrašnji faktor, pa telo ne može usvojiti vitamin B12. Simptomi su slabost, bleda koža, dijareja, gubitak težine, groznica, osećaj trnjenja u rukama i nogama, gubitak ravnoteže, konfuzija, gubitak pamćenja, umor. U tim slučajevima vitamin B12 mora da se primenjuje intravenski (injekciono), jer davanje oralnih oblika nema zadovoljavajući efekat. Perniciozna anemija može biti ozbiljno stanje i treba stručno da se leči.
Srčana oboljenja
Folna kiselina može zaštititi srce i krvne sudove. Nađena je veza između povišenih vrednosti homocisteina i šansi za infarkt i šlog. Naime, ljudi koji imaju povećan nivo homocisteina u krvi imaju 1.7 puta veće šanse za oboljenja koronarnih arterija (koja dovode do infarkta miokarda) i 2.5 puta veće šanse za moždani udar u odnosu na ljude sa normalnim nivoom homocisteina. Ipak, još nije ustanovljeno da li homocistein izaziva srčana oboljenja ili nešto drugo utiče na povećanje homocisteina i na razvoj srčanih oboljenja. Za sada neki stručnjaci misle da smanjenjem homocisteina mogu da se smanje šanse za razvoj srčanih oboljenja, srčanog udara i šloga.
Umor
Nedostatak vitamina B12 izaziva umor. Izgleda da vitamin B12 povećava energiju kod ljudi koji su deficitarni, ali i kod onih kod kojih su zabeležene normalne vrednosti. Ljudi koji pate od sindroma hroničnog umora takođe mogu imati koristi od vitamina B12.
U kojim namirnicama se nalazi vitamin B12?
Vitamin B12 se nalazi u hrani životinjskog porekla. Dobri izvori su riba, školjke, mlečni proizvodi, jetra, bubrezi, jaja, teletina, svinjetina.
Biljke samo retko sadrže vitamin B12, npr. tempeh – fermentisani proizvod od soje (dok soja ne sadrži vitamin B12) i to u vrlo malim količinama. Vegetarijancima se preporučuje dovoljna upotreba jaja i mlečnih proizvoda da bi dobili potrebne količine vitamina B12. Vegani i makrobiotičari treba da povedu računa o unosu ovog vitamina, a mnogi od njih se odlučuju za dodatni unos u vidu suplemenata vitamina B12. Naročito žene vegani koje planiraju trudnoću treba da povedu računa, jer u nedostatku ovog vitamina dolazi do neuroloških poremećaja kod ploda (oštećenja nervnih ćelija). Isto tako kod dece koja se hrane vegetarijanski ili makrobiotički treba obratiti posebnu pažnju na unos vitamina B12.
Neke alge i morski plodovi sadrže analoge vitamina B12, ali oni čak mogu da utiču na metabolizam pravog vitamina B12 i da smanje njegovu količinu u organizmu. Neki vegetarijanci se odlučuju za unošenje ekstrakta kvasca, kao jednog od izvora vitamina B12.
Koje su preporučene dnevne doze?
Vitamin B12 se uzima pojedinačno, u kompleksu B vitamina ili u sklopu multivitamina. Najveći problem predstavlja njegovo usvajanje, jer je to veliki molekul, čije usvajanje se odvija posredstvom unutrašnjeg faktora koga luče ćelije želudačne sluznice. U slučaju oštećenja želudačne sluznice i sa godinama dolazi do smanjenog stvaranja unutrašnjeg faktora, pa opada i usvajanje vitamina B12. Tada se on daje injekciono.
Ako je u Vašoj ishrani zastupljeno meso, mleko i mlečni proizvodi, trebalo bi da zadovoljavate potrebe organizma za vitaminom B12. Vegetarijanci koji ne koriste nikakve proizvode životinjskog porekla trebalo bi da uzimaju suplemente vitamina B12, najbolje posle jela uz vodu. Stariji ljudi treba da unose više vitamina B12 ishranom, jer se usvajanje ovog vitamina smanjuje sa godinama.
Starenjem se vitamin B12 sve teže usvaja u organizam, pa je deficit ovog vitamina veoma čest kod ljudi preko 65 godina starosti. Vitamin B12 je najefikasniji ako se koristi sublingvalno (pod jezik) ili injekciono.
Kada može doći do nedostatka vitamina B12?
Nedostatak vitamina B12 se često javlja, verovatno postoji veliki broj ljudi koji pati od ovog nedostatka, a da toga nisu ni svesni. Ljudi koji se hrane vegetarijanski i makrobiotički su posebno skloni deficitu ovog vitamina, pa se često pribegava dodatnom unošenju istog. Stariji ljudi (preko 65 godina) takođe su uglavnom deficitarni ovim vitaminom, jer se stvaranje unutrašnjeg faktora, koji je odgovoran za usvajanje vitamina B12, smanjuje sa godinama.
